"Старе задругарке" Драгојла, Ђула, Рајка и Љубинка, 1967.

Са изложбе радова на Драгачевском сабору трубача 2003.

У време Другог светског рата, када је Рајка Боројевић (рођена Шотра, 1913-1973), као избеглица из Босне и Херцеговине дошла у планинско село Доњи Дубац, ткачка традиција Горњодрагачевки још је била сачувана.

Тешке ратне године (јесен 1941-1943) провела је са своје двоје мале деце у кући домаћина Спасоја Тадића, заволела тај народ који их је спасао од смртне казне и доживотно везао у нераскидиво пријатељство.

Обећање које је покренуло емоције приликом поновног сусрета, када је из Београда, са породицом, 1951. године дошла да обиђе драге пријатеље. Од тада па до краја живота Рајка је непрекидно долазила у Доњи Дубац и остварила свој завет.

Учитељица стручне школе по образовању, хуманиста и ентузијаста, најпре је почела рад са женама, које су стуб породице. У зимском периоду, када нема пољских радова, систематски, кроз четири течаја, (од 1954-1957), жене су стицале основна знања о исхрани, хигијени, васпитању и подизању деце, лепом понашању - кроз шест практичних и шест теоријских предмета. Течајеви су називани "дивљи" јер су настали самоиницијативно и без помоћи било којих институција.

Прича је стара, али лепа и поучна: храбра и одлучна Херцеговка Рајка Боројевић, пре више од пола века, остварује прву малу револуцију: на старим, затуреним разбојима започело је ткање снова и живота. Доњи Дубац, Милатовићи, Каона, Губеревци доживљавају препород... Почела је да ради Драгачевска задруга жена. У почетку скромно, готово стидљиво се на тржишту појављују предмети од рафије, а затим штофови, прекривачи, теписи. Лепота рукорада драгачевских ткаља све чешће оплемењује домове широм земље, а последњих година и ентеријере хотела и пословних простора. Пролазе године, деценије... Нема Рајке, ни Драгојле Тадић, њене прве ткаље. Али остала је задруга да живи и ради у свом дому, који носи име зачетника новог у овом крају - Рајке Боројевић.

Драгачевска задруга жена "Рајка Боројевић" је основана 1952. године. Данас окупља неколико стотина ткаља из више драгачевских села. Послује по принципу домаће радиности. Сви производи се ткају на сеоским разбојима. У производњи се користе искључиво природни материјали: чиста рунска вуна, памук, конопља, рафија, лика, слама, шашина, дивља лоза и друго. Производи око 250 различитих артикала: теписи, тепих-стазе, прекривачи, ћебад, завесе, столњаци, јастучићи, таписерије, шалови, торбе и сл.

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА НЕКИХ РАДОВА ЗАДРУГЕ

1        2        3        4        5        6        7        8        9        10        11        12        13