НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ

КРАЈПУТАШИ

НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ ДРАГАЧЕВА

Трајање и после неминовног физичког краја, вером и традицијом вечно присутна нит што спаја светове живих и мртвих, условили су током минулих векова до данас однос поштовања и бриге за станишта покојника. Надгробни белег, споменик, постављен је да, најпре, обележи место и сачува основне личне податке као и верску припадност покојника. Облици, начин украшавања и остале текстуалне поруке условљени су временом и местом настанка, а затим захтевима наручиоца и могућности клесара.

Надгробни споменици Драгачева особеношћу својих текстуалних порука и ликовних представа заслужују посебну пажњу и стрпљиво, зналачко истраживање. Најстарији споменици у Драгачеву који се на основу натписа могу датовати, настали су почетком 19. века, управо у време када становништво које у ове крајеве долази етапном миграционом струјом из Херцеговине и Црне Горе, оснива стална насеља. Како је ова селидбена струја нешто дуже боравила у Старом Влаху, то се за већину становништва сматра да је старовлашко. Текстови на споменицима, у којима се нађе и понека носталгична реченица о старом завичају, споменицима чувају успомену на ове сеобе. Касније, током 19. века текстови са споменика казују о људима којима је Драгачево завичај, у коме живе, воле га и бране.

Надгробне споменике клешу и украшавају мајстори, каменоресци. Податке о себи каменоресци су урезивали на полеђини споменика или у дну, на крају текста, обично скромно, неприметно, а тек ретко пуним именом и ближим одредницама. Најстарији потписи из прве половине 19. века сасвим су оскудни у подацима. Још 1820. године на једном споменику у Негришорима оставио је своје иницијале можда мајстор П. С. Не знамо више ни о Милоју из села Рогаче, поп Ристу Протићу, Милошу В. или мајстору што се потписао као Симо на гробљу у Гучи.

Најбољи међу њима, природним даром и занатском вештином издваја се Радосав Чикириз из села Рти, родоначелник и узор читавој скупини добрих мајстора. Његове фигуралне представе дубоких, пуних рељефа, фине моделације, зналачки и декоративно компоноване розете и други орнаментални украси, вешто резана калиграфска слова одређују га као народног ствараоца који појединим остварењима досеже пун уметнички израз високих естетских вредности.

Савременици и следбеници Чикириза остварили су, према својим могућностима бројна, занимљива ликовна решења. Дмитар Ђорђевић-Веселиновић из Горачића изузетно вешто и складно изводи орнаменталну декорацију на споменицима и лепотом неких детаља не заостаје за длетом најбољег. Занимљиве, а понекад и изузетне ликовне творевине исклесали су мајстори Јанко Протић, Глишо Дмитрић из Котраже, Василије живановић - Трашевић из Горачића, Милош Ковачевић из Губереваца, Милосав Милисављевић из Лисица, Обрад и Војислав Миленковић из Котраже, Млађен Раковић из Горачића, Љубисав Кукић из Лисица, Љубо Ђекић из Гуче, Живко Јаћимовић из Пухова, Филип Домановић из Лисица и други.

На гробљима Драгачева, по врсти камена и обликованој форми, уочава се неколико типова надгробних споменика. Крстообразна форма изведена у пешчару или мермеру студеничког порекла, веома је распрострањена. Квалитет камена осигурава споменику релативно дугу трајност и добро стање. Плоча као надгробно обиљежје такође се јавља и у овим крајевима, мада чешће у комбинацији са стубом. Стуб, камени квадер, над земљом висок 50,60 центиметара до 2 метра, најчешћа је форма и управо карактеристична за овај крај. Западна и источна страна споменика обично су шире и носе ликовну представу или текстуалну поруку, а уже, бочне стране наставак текста и декоративну орнаментику. Доњим делом ступ је укопан у земљу, док је на његовом заравњеном темену постављена камена "капа" која га делимично штити од атмосферских непогода. Шири квадери, нарочито они са удвојеним фигуралним представама налик су стелама. И једна и друга форма споменика старог је порекла. На нашен тлу, а и знатно шире, веома богато наслеђе свакако је условило изглед потоњих споменика. Драгачевски крај у коме су трагови прошлости заиста оскудни, изгледом својих надгробних споменика, током 19. века, веома изворно и осмишљено надграђује и чува одлике споменика распрострањене удаљеним крајевима, посебно херцеговачко-црногорских области из којих његово становништво и долази.

Драгачевски камен пешчар сам се нудио клесарима. Његова мекота омогућила је лаку обраду и извођење најфинијих резбарских захвата. Особен ликовни језик твораца надгробних споменика одликује богатство и разнородност представљених мотива који би се необавезном поделом могли сврстати у неколико група. Архитектонски мотиви, нише, лукови, аркаде, тордиране траке и сл. коришћени су само као пригодни оквири за одређене представе. Најчешће су изведени крајње једноставним поступком, плитко урезани, скромне профилације. Геометријски мотиви, од којих најприсутнији крст, вариран је од најједноставнијих до разуђених форми или у комбинацији са другим мотивима. Розета на надгробним споменицима, нарочито код добрих мајстора представља изузетно декоративан детаљ комбинован са стилизованим геометријским или флоралним симболима. 

Флорални мотиви, лоза, грозд, грана ловора, цвет, стилизовани и често маштовито комбиновани, урезују се као декоративни детаљи уз текст или преплетени. Букети цвећа представљени су у вазама, или на одећи, за појасом, у коси, у руци, нарочито код младих особа.

Зооморфни мотиви, издвајајући изузетно честу представу голуба, нису заступљени. Кољ је представљен саму уз фигуру јахача, док су у симболичким представама појединих заната и занимања појављују код рабаџија волови са колима, зец на споменику ловца, овца са чобаницом и сл. Представа голуба, најчешће у комбинацији са лозом и грожђем, карактеристична за надгробне споменике овога краја, свакако је инспирисана хришћанском иконографијом и симболиком присуства Светога Духа.

Крст у комбинацији са лозом такође је један од основних хришћанских симбола и илуструје Христове речи упућене апостолима о чему говори Јованово јеванђеље. Нису ретке на овим споменицима ни представе Распећа Христовог са крстом развијеног постоља које сугерира Голготу. Урезани крстови над епитафима уоквирени су речима ИСУС ХРИСТОС НИКА или само Христовим иницијалима.

Усамљене руке, некада само шака или цела рука савијена у лакту и представљена како држи цвет или неки предмет, такође се могу наћи на надгробним споменицима. У хришћанској иконографији представља се рука која благосиља. Рука на надгробним споменицима благосиља и будући да држи неки предмет близак покојнику највероватније припада њему и замењује представу његове фигуре.

На фигуралним представама мноштво симбола јасно је одређивало сваку исклесану особу. Косач је одевен у летњу народну ношњу са српом у руци, кириџија има кабаницу и бич, терзија маказе и остали прибор за шивење, дунђер фес на глави и брадву у руци. На споменицима мајстора уклесане су брадве, секире, рендићи, чекићи, аршини, метри, чакије. Виђенији људи обележавани су штаповима, кључевима, печатима, дуванкесама. Тако народни трибун носи свечану ношњу и штап као симбол власти. На споменицима жена урезиване су преслице и вретена, крављаче, шиваће машине, амрели и сл. Девојкама су увек урезивани цветови, ђацима кљиге и прибор за писање.

На основу неуједначено очуваних трагова моше се закључити да су ови споменици након клесарске обраде бојени. Лица покојника и руке увек су бојени белом бојом, док су коса, очи и обрве изведени црном. Голуб је такође бео док су поједине речи у тексту урезане и обојене црном, белом или црвеном бојом. Позадина је на споменицима увек плава као небо или као вечност, можда симболично за одбрану од нечастивих сила, зла, болести и саме смрти. Бојење у склопу украшавања површина само је доприносило утиску неуобичајене декоративности и сликовитости споменика и читавих гробаља као целина, па их је народ стога називао "шарена села".

КРАЈПУТАШИ

Велики број споменика у Драгачеву подигнут је изгинулим војницима. Бранећи заставу отаџбине, многи су остали на бојишту, без гроба и белега над њим. Зато су драгачевци, од средине 19. века и касније, подизали споменике крај путева и раскрсница, у црквеним портама, на својим имањима, појединачне или у групама, да помену своје изгинуле ратнике, њихову славу и јунаштво. Војници су представљени у униформи, са ордењем или оружјем: сабљом, пиштољем, кубуром, пушком, реденицима.

СЛИКЕ НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА И КРАЈПУТАША

1    2    3    4   5    6    7    8    9  10