Сликар и графичар Бранко Шотра (Пјешивац код Стоца, 1906 - Штохолм, 1960) илегално је у другој половини 1942. године боравио у Доњем Дубцу (Драгачево), где му је живела сестра Рајка Боројевић. Овде се задржао до уочи Божића 1943. године, када се пребацио у Топлицу.

Док је живео у Доњем Дубцу, у кући зиданици домаћина Спасоја Тадића урадио је мањи ансамбл зидних слика. У недостатку боја, за сликање је користио жуманца од јаја, гар и млеко.

Осликао је оба оделења у Тадића кући, али су фреске у кухињи, пошто се у том објекту нормално живело, делом пропале. Сачуване су оне у унутрашњости собе. У предсобљу (кухињи) ипак је спашена композиција "За вечером"

У соби, изнад врата, на западном зиду су осликани: две мртве природе у медаљонима, младић са корпом јабука, старац који откива косу и тесар. Цео јужни зид заузима композиција "Посело". Мајка са дететом је између прозора на источном зиду, а на северном, лево од прозора - допојасне представе младића и девојака. десно од прозора, на том зиду, налази се запис: "Љета 1942". Фриз, у који су укомпоноване јабукове гране и винова лоза, прати слике и прозоре на северном и источном зиду собе.

Реалистично, али и поетично - стварајући у суровим ратним условима - велики уметник представио је живот људи овог дела Србије, у коме се готово случајно нашао. Осведочио је оно што га је окруживало: младост, мукотрпно живљење, музику чаканца и баквице, ликове људи који су му се чинили помало тајанственим при вечерњим окупљањима поред светлости лампе гашњаче.

Зидне слике Бранка Шотре, ангажовањем стручњака Завода за заштиту споменика културе из Краљева и других зналаца, очишћене су и стављене под заштиту. То јединствено уметничко дело, настало у току Другог светског рата, чува се као непроцењиво благо Драгачева.