У извођењу песама у Драгачеву издвајају се два начина певања: старији (певање "углас") и новији (певање "на бас"). Песме се изводе појединачно, једногласно и групно, вишегласно. У старијем начину певања извођачи се строго деле по половима. Врсте песама су многобројне. Обредне, обичајне и оне уз рад припадају старијем музичком слоју, а од њих се издвајају сватовске, рабаџије и сељачке песме. Остале, у највећем броју љубавне, припадају новијем слоју певања "на бас".

Одређене, старије врсте песама (тужбалице, успаванке, уз ручне радове и сл.) певају се најчешће појединачно, тј. једногласно. То су добрим делом "женске" песме, те их углавном жене изводе, најчешће у друштву. Тужбалице и успаванке показују карактеристичне архаичне црте.

Вишегласно певање на старији начин, "у глас", садржи специфичне одлике чији су корени дубље усађени у динарски патријархални слој наше културе. Ово певање подразумева углавном две гласовне деонице, односно једног певача који води напев и једног или двојицу који прате.

Рабаџијске песме углавном треба да певају три певача: онај који води и двојица који га прате и чија је улога изузетна.

Вишегласно певање "на бас" је новијег порекла и његове корене треба тражити у средњоевропској музичкој култури. Певање на бас има, дакле, своје арије и оне попут утврђених клишеа служе за певање многобројних новијих, претежно љубавних песама у стиховима који се римују.

У многим селима Драгачева, мада нема много инструменталиста, као што има певача, одрасли свирају на разним инструментима (гусле, свирала, двојнице, кларинет, виолина, труба), а деца на својим, које сами граде (виолина "од шашине", "зујалица", "обртаљка", "труба", "писак", "пиштаљка").

Што се тиче ансамбла, појединци су се често удруживали и правили мање саставе. Тако су, релативно рано, формирани у неким селима мањи ансамбли које они називају "оркестар". На пример, Недељко Стојковић из Дубца, који свира у свиралицу, удружио се са Радисавом Главоњићем, кларинетистом и Новицом Пантелићем, добошаром. У Губетевцима, Драгослав Вукајловић је имао некада "оркестар" у саставу: виолина, тамбурица "прим", бас тамбурашки и добош. У Вичи су свирали заједно Радојло Грујић, виолина и Никола Нешовић, тамбура ("бургија".

Ове ансамбле потиснули су трубачки оркестри. Према казивањима свирача из Дљина (њихов дувачки оркестар је свирао на првом Сабору 1961. године у Гучи), најстарији трубач из њиховог села био је неки Ћебић. Он је свирао и пре првог светског рата. У Горачићима су нам други трубачи (Десимир Перишић и његови другови) казивали за први оркестар у њиховом селу, да су га основали браћа Давидовић из Драгачице ("биће око првог светског рата") У селу Ртима Владимир Савковић наводи, да је први трубач био у њих Милисав Костић "Трајан".

(Из књиге: Девић Д. /1986/: НАРОДНА МУЗИКА ДРАГАЧЕВА)