ТЕХНОЛОШКА ИНОВАЦИЈА САРАДНИКА ЕКОЛОШКОГ ДРУШТВА ДРАГАЧЕВО
ЕКОЛОШКА ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ ПОВРТАРСКИХ И РАТАРСКИХ КУЛТУРА

Досадашњи начин ђубрења повртарских и ратарских култура у процесу органске производње односи се на примену дозвољених ђубрива органског порекла и природних минералних ђубрива. У процесу производње органске хране, стајњак (чврст или иситњен) и компост су најчешће примењивана органска ђубрива.
Значај примене стајњака у органској производњи хране потврђују његове особине:

• стајњак је потпуно ђубриво – садржи све неопходне елементе за исхрану биљака,
• има такозвано продужно деловање – у просеку три године трају ефекти његове примене,
• поред хранива, садржи природне хормоне који стимулишу раст и развој биљака,
• осим исхране биљака, захваљујући пре свега високом садржају органске материје, стајњак одржава и повећава плодност земљишта, поправљајући му физичке, хемијске и биолошке особине што га чини незаменљивим органским ђубривом за органски начин биљне производње,
• земљиште које се ђубри стајњаком (бар сваке треће године) лакше се обрађује, уз мањи утрошак горива, а усеви боље подносе сушу због значајно бољих водно-ваздушних особина ђубреног земљишта.

Обилно ђубрење стајњаком (заоравање 40 т/ха-60 т/ха), представља основни принцип у систему биолошког ратарења. Предност се даје ђубрењу земљишта а не ђубрењу биљака. У циљу остваривања економски оправданог приноса у процесу органске производње, због ниске концентрације хранива, комбинује се примена стајњака са дозвољеним природним минералним ђубривима која су непотпуна хранива и у којима биљна хранива нису директно приступачна већ у земљишту морају да претрпе одговарајуће промене да би била приступачна за биљке.
Увођењем у систем биолошког ратарења оваквог начина ђубрења долази до неуравнотеженог биланса хранива и осиромашења земљишта у приступачном делу хранљивих елемената и у укупним количинама. Овакав начин примене ђубрива у систему органске производње ратарских и повртарских биљака утиче на пад приноса, а самим тим и остваривања економичног и квалитетеног приноса ратарских и повртарских култура, како у прелазном периоду тако и касније.
Наша технолошка иновација односи се на агротехничку меру ђубрења у циљу добијања економски оправданих приноса ратарских и повртарских култура у процесу производње органске хране. Применом мелиоративних количина говеђег стајњака добијеног хладним поступком уз најкраће време његовог заоравања, као и локализованом применом говеђег  стајњака добијеног топлим (Кранцовим) поступком, долази до активирања свих биолошких процеса уз истовремено успостављање биолошке равнотеже, чиме се решава проблем пада приноса, односно остваривања економичног и квалитетног приноса органских производа како у прелазном периоду тако и касније. Применом стајњака добијеног хладним поступком предност се даје ђубрењу земљишта, док се применом стајњака добијеног топлим (Кранцовим) поступком предност даје ђубрењу биљака.
Овакав начин примене ђубрива у систему биолошког ратарења је предуслов за одржавање уравнотеженог биланса хранива у земљишту, односно отклањања појаве осиромашења земљишта у приступачном делу хранљивих елемената и у укупним количинама.
Успостављање режима исхране биљака у процесу производње органске хране кроз примену наше технолошке иновације подразумева и увођење одговарајућег еко-плодореда.
Хладно згоревање стајњака обавља се под анаеробним условима без присуства слободног кисеоника, слабијим микробиолошким процесима типа анаеробних трансформација, те не долазе до изражаја фазе згоревања говеђег стајњака под аеробним условима. Ови лаганији микробиолошки процеси хумификације не доводе до пораста температуре, угљени хидрати се трансформишу аноксидативним ферментацијама, уз стварање многих органских киселина, што доводи до ранијег прекида хумификације и до слабијих микробиолошких синтеза. Отуда настаје киселија реакција и заостаје велика количина органске материје (90%), обично облика киселог хумуса, који се доцније спорије минерализује у земљишту, па је његово ђубревно дејство дужег трајања у земљишту.
Практично се ово згоревање изводи у збијеним гомилама свежег стајњака, уз умерено и повремено влажење његове површине, да се спречи површинско исушивање и продирање кисеоника у гомиле (сл. бр. 1. – прилог ).
Топло згоревање стајњака обавља се под аеробним условима у присуству слободног кисеоника из ваздуха. Процес има веома буран карактер, са брзим оксидационим реакцијама и трансформацијама оксидативног типа, под нешто алкалнијим условима и у сувљој, проветреној средини. Овде се може разликовати неколико фаза згоревања, које представљају извесне квалитативне промене у току згоревања стајњака овог типа.
Прву фазу згоревања свежег стајњака одликују бурни оксидациони процеси уз јако издвајање угљендиоксида, водене паре и топлоте, што доводи до јаког загревања растресите гомиле свежег ђубрета. Температура често достиже и 70о Ц, па јој се приписује значајна улога у уништавању клијавости коровског семења у свежем ђубрету што је од великог значаја у производњи органске хране. Ова фаза обично траје око седам дана, али то зависи и од временских прилика. За то време не примећују се никакве упадљиве спољашне промене на саставним деловима свежег стајњака.
Друга фаза полузгорелог стајњака одликује се опадањем температуре и стишавањем бурних оксидационих процеса, при чему долази до упадљиве спољашње промене у самој маси стајњака, јер ова постаје изразито затвореније боје, али је још увек хетерогене грађе (разликује се простирка од измета), иако је слама изгубила своју чврстину и тешко се може читава извући из таквог стајњака. Ова фаза обично траје неколико недеља, па и месец дана.
Трећа фаза згорелог стајњака одликује се тихим микробиолошким процесима стварања хумуса, изумирањем огромног броја микроорганизама и њиховим састојцима цитоплазме придружује се остале материје у стварању хумуса, те се добија једноставно хомогена хумусна маса, у којој се више не разликују простирке од измета. Овај процес се завршава за неколико месеци -око три месеца (-сл. бр.2-прилог ). По завршетку ове фазе згоревања хомогена маса овог ђубрива постаје прилагођена локализованом начину примене у отворене бразде (сл. бр. 3.6 – прилог ).
Најзад, четврта фаза прегорелог стајњака већ припада процесу дехумификације (минерализације хумуса) и редовно се одвија у самоме земљишту.
Практично извођење овог типа згоревања остварује се изношењем свежег стајњака на мање гомилице у растреситом стању, без икаквог збијања и без влажења. Овде долази до знатног губитка органске материје (25-30%), али је зато настали хумус благих особина и може брзо да пружи минералне биљне асимилативе у земљишту у процесу дехумификације. Изношење свежег говеђег стајњака на мање гомилице треба обавити у летњем периоду године ( од јуна до септембра), на делу ђубришта предвиђеном за топли поступак припреме стајњака, или у део слободног простора пластеничко-стакленичких комплекса, након пролећног односно, јесењег турнуса повртарских култура. Завршним покривањем или наткривањем плански формиране гомилр говеђег стајњака из топлог поступка постиже се очување његове фертилизационе вредности.
Количина примене стајњака добијеног хладним и топлим (Кранцовим) поступком у органској производњи зависи од плодности земљишта и врсте органске производње.
На основу Закона о органској пољопривреди СРЈ 2000 и Правилника из 2002., досадашњи начин ђубрења ратарских и повртарских култура односио се на примену дозвољених потпуних и непотпуних ђубрива органског порекла и на примену дозвољених непотпуних минералних ђубрива органског порекла. Под потпуним ђубривима органског порекла сматрају се она ђубрива у којима су садржани сви потребни макро и микро елементи неопходни за раст и развиће биљака. Наша технолошка иновација подразумева примену потпуног органског ђубрива стајњака добивеног хладним и топлим (Кранцовим) поступком. Применом ове технолошке иновације предност се даје, како, ђубрењу земљишта, тако, и ђубрењу биљака. Заоравањем мелиоративних количина стајњака (40 т/ха-60 т/ха) испољава се тежња да се не храни биљка, већ земљиште као извор живота и биолошки активна средина, јер се овим начином ђубрења обогаћује земљиште органском материјом, поправља земљишна структура и делимично заснива режим исхране биљака.
Локализованим начином примене стајњака добијеног топлим (Кранцовим) поступком остварује се :

• Повећање пХ вредности пре свега киселих земљишта, у зони кореновог система биљака. Тиме се врши таложење (фиксација) остварљивих облика алуминијума, олова, кадмијума и радиоактивних елемената у случају да су регистровани у земљишту, односно смањује се могућност њиховог усвајања од стране биљака.
• Повећање микробиолошке активности у зони кореновог система, условљава мобилизацију макро и микро елемената из земљишта и
• Након уношења што припремљенијих материја за појаву биљних минералних асимилатива у земљиште, долази до почетка остваривања четврте фазе прегорелог ђубрета, односно, непосредне исхране биљака.

Докази оригиналности и иновативности нашег производа, а који се односи на начин ђубрења повртарских и ратарских култура, су резултати визуелног изгледа биљака и приноси кромпира (Од сл. бр. 4 до сл. бр. 7 и таб. бр. 1 – дати у прилогу ), добијени кроз вођење трогодишњег пољског вегетационог огледа.
Досадашњи уложени рад и средства у развој наше технолошке иновације односе се на све елементе улагања потребне за вођење трогодишњих пољских вегетационих огледа. Досадашњи укупни уложени рад и средства износе 600.000,00 динара. /Један оглед у трогодишњем периоду/.

Имајући у виду чињенично стање у Србији када је у питању постојећи начин неговања стајњака, мишљења смо да Министарство пољопривреде, шумарастава и водопривреде у сарадњи са Програмом УН за развој треба да објави конкурс за доделу кредитних средстава намењених изградњи објеката за одлагање стајњака из хладног и из топлог поступка, као и за изградњу објеката за осоку.Наше Удружење би преузело улогу саветодавца за примену нове технологије производње повртарских и ратарских култура.

Слика бр. 1. Стајњак добијен хладним поступком.

Слика бр. 2. Стајњак добијен топлим поступком.

Слика бр. 3. Изглед огледне парцеле након примене ђубрива:
‚‚4‚‚ Стајњак – 40т/ха – заорати
‚‚5‚‚ Стајњак – 20т/ха – локално (помешан за земљом)
‚‚6‚‚ Стајњак – 40т/ха – заорати + стајњак 20т/ха – локално

Слика бр. 4. Изглед биљака кромпира (НПК 15:15:15 – 1500 кг/ха – локално)

На основу изгледа биљака кромпира обијених применом НПК ђубрива / сл. бр. 4.-конвенционални начин производње /, види се да су се биљке налазиле у фено фази пуног цветања, односно, интезивног наливања кртола.Избалансирана исхрана биљака азотом /Н/, фосфором / П2О5 / и калијумом / К2О / уз примену комплексног НПК ђубрива у колочини од 1500 кг/ха, утицала је на усклађено протицање одговарајућих фенофаза раста и развића биљака у одређеном временском периоду вегетације, што се на крају пуне физиолошке зрелости испољило кроз висину просечног приноса кртолаод 19.200 кг/ха / Таб. бр. 1.-прилог /.

Слика бр. 5. Изглед биљака кромпира (Стајњак 40т/ха – заорати)

На слици бр.5. је приказан изглед биљака кромпира добијених применом стајњака од 40 т/ха / стандардни органски начин производње/. Заоравање примењене количине стајњака добијеног хладним поступком је утицало на убрзан раст циме која није праћена протицањем одговарајуће фенофазе развића биљака карактеризиране почетком њиховог цветања, односно, почетком формирања кртола. Потребе биљака у хранљивим елементима нису биле адекватне захтевима биљака кромпира у одређеном временском периоду, штосе испољило на смањење жетвеног идекса кромпира: проценат ставарног приноса од укупног биолошког приноса. Такође, примена концепта интегралне заштите кромпира у органској производњи од болести и штеточина није дала очекиване резултате, што се у фази пуне физиолошке зрелости испољило на просечном приносу кромпира, који је износио 13.700. кг/ха /Таб.бр. 1.-прилог /.

Слика бр. 6. Изглед биљака кромпира (Стајњак 20т/ха – локално)

На слици бр. 6. је приказан изглед биљака кромпира добијених локализованом применом стајњака из топлог поступка. Локализована примена стајњака добијеног топлим поступком са одговарајућим садражајем приступачних хранива неопходних за раст и развиће биљака утицала је на усклађено протицање фенофаза раста и развића. Овде се види да су се биљке кромпира налазиле у фази почетка цветања, односно, почетка формирања кртола.Ова варијанта примене ђубрива, која се односила на органски начин производње, је испољила утицај на повећање жетвеног индекса кромпира, што се у фази пуне физиолошке зрелости биљака испољило на висини приноса од 14.600. кг/ха /Таб. бр. 1.-прилог /.

Слика бр. 7. Изглед биљака кромпира (Стајњак 40т/ха – заорати + Стајњак 20т/ха – локално)

На слици бр. 7. је приказан изглед биљака кромпира добијених применом ђубрива на начин КОЈИ ЈЕ ПРЕТХОДНО описан. Заоравање мелиоративне количине стајњака добијеног хладним поступком и локализованом применом стајњака добијеног топлим поступком, је остварено усклађено протицање фенофаза раста и развића биљака. Овде се види да су биљке кромпира извршиле потпуно прекривање земљишта лишћем и да су у одређеном временском периоду оствариле максимални индекс лисне површине-величина лисне површине по јединици лисне површине земљишта, у односу на остале варијанте примене ђубрива. Такође, треба нагласити и чињеницу да се максимални индекс лисне површине остварује у фази пуног цветања биљака кромпира и да је овај стадијум развића биљака, односно, интезивног наливања кртола, уследио десет дана касније у односу на исти стадијум развића биљака из конвенционалне варијанте примене ђубрива. На овој варијанти примене ђубрива је остварена и максимална трајашност лисне површине-временски период од ницања до пуне физиолошке зрелости биљака. Трогодишњи просечан принос на варијанти ђубрења бр. 6. је обрачунат након истовремене десикације биљака свих варијанти примене ђубрива на огледној површини, и износио је 18.400. кг/ха / Таб. бр. 1.-прилог /.

Таб. 1 Трогодишњи просечни приноси кромпира по варијантама ђубрења

Напомена:
У огледима је коришћена средње касна сорта кромпира кеннебец, категорије оригинал / "О"/.
На основу стеченог искуства на наведеном огледу планирамо за 10% веће приносе органског кромпира у пробној производњи на бази примене наше нове технологије.

ДОДАЈНА ДОБИТ У ПРОИЗВОДЊИ ОРГАНСКОГ КРОМПИРА НА БАЗИ
ПРИМЕНЕ НАШЕ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ПОВРШИНИ 0,10 ХА

Добит у постојећој /минус/ Добит у
органској производњи конвенционалној про.
10.980,00 динара 14.133,00 динара = (-) 3.153,00 динара
Добит у новој /минус/ Добит у постојећој
органској производњи органској производњи
25.396,00 дин. 10.980, 00 динара = 14.416,00 динара
УКУПНА додајна добит органске производње кромпира
на бази примене нове технологије = 11.263,00 дИн.

ДОДАЈНА ДОБИТ У ПРОИЗВОДЊИ ОРГАНСКОГ КУПУСА НА БАЗИ
ПРИМЕНЕ НАШЕ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ПОВРШИНИ 0,10 ХА

Добит у постојечој /минус/ Добит у
конвенционалној про. органској производњи
35.666,00 дин. 27.400,00 дин. = 8.260,00 динара
Добит у новој /минус/ Добит у постојечој
органској производњи органској производњи
42.160, 00 динара 35.660,00 динара = 6.500,00 динара
УКУПНА додајна добит органске производње кромпира
на бази примене нове технологије____________________ = 14.760,00 динара.

ДОДАЈНА ДОБИТ У ПРОИЗВОДЊИ ОРГАНСКОГ ПАРАДАЈЗА НА БАЗИ
ПРИМЕНЕ НАШЕ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ПОВРШИНИ 0,10 ХА

Добит у постојечој /минус/ Добит у =
органској производњи конвенционалној про.
43.700,00 дин 28.700,00 дин 15.000,00 динара
Добит у новој /минус/ Добит у постојечој =
органској производњи органској производњи ______________________--
69.760,00 динара 43.700,00 динара 26.060,00 динара
УКУПНА додајна добит органске производње кромпира =
на бази примене нове технологије__________ ____ 41.060,00 динара

ДОДАЈНА ДОБИТ У ПРОИЗВОДЊИ ОРГАНСКОЕ ПАПРИКЕ НА БАЗИ
ПРИМЕНЕ НАШЕ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ПОВРШИНИ 0,10 ХА

Добит у постојечој /минус/ Добит у =
органској производњи конвенционалној про.
13.860,00 динара- 24.645,00 динара -10.785, 00 динара
Добит у новој /минус/ Добит у постојечој =
органској производњи органској производњи ______________________--
42.060,00 дин. 13.860,00 дин. 28.200, 00 динара
УКУПНА додајна добит органске производње кромпира =
на бази примене нове технологије___________________ _ 17.415,00 дин.